Živimo za danas, ili tamo neki… raj, pakao, štogod

Zamisli da nema raja, lagano je pokušaš li. Nema pakla niže nas, samo nebo iznad nas. Zamisli da svi ljudi žive za danas... (John Lennon - Imagine)

Zamisli da nema raja, lagano je pokušaš li. Nema pakla niže nas, samo nebo iznad nas. Zamisli da svi ljudi žive za danas… (John Lennon – Imagine)

Svako od nas ima sposobnost da deluje, na taj način smo sklopljeni, tu su nam oruđa – noge, ruke, jezik i još ponešto što sami spravimo ili nađemo da nam pomogne u daljem radu.

Šta da se radi?

Postoji knjiga, koju sam svojevremeno pročitao, u kojoj se kao lajtmotiv provlači pitanje “Šta da se radi?”, čija je radnja zasnovana na činjenici da odgovor na pitanje nije jednoznačan i da izbor delovanja može da uputi na različite strane. Šta da radim? Pročitao bih je ponovo, zaista da, ali nije mi pri ruci, tako da to može da mi bude opcija tek kad mi bude dostupna, pa biram da zasad samo pišem nešto, to mogu.

Ako već pišem, na kom jeziku ću to da činim? … Znate, postoji na svetu prilična količina jezika, tako da ovo pitanje izaziva veliku nedoumicu, koji odabrati, zašto… Recimo, može na japanskom – upravo slušam i dugometražni crtani film koji je originalno sinhronizovan na japanski. Ipak, za taj izbor postoji začkoljica – ne mogu da se pohvalim da poznajem taj jezik toliko da mogu nešto smisleno da napišem koristeći ga. Ovo ne isključuje da ikada pišem nešto na japanskom, ali sada nije prihvatljiva opcija. Tako da, eto, pišem na ovom jeziku – maternjem – tako se i blog zove i sve se lepo uklapa.

Na tragu ovih primera, izbor šta-da-se-radi je ograničen dostupnim i poznatim. Granice je moguće prelaziti, to nije isključeno, potreban je samo razlog zašto. Uopšte, iza svakoga izbora šta-da-se-radi postoji i zašto-baš-to i ima svoje eto-baš-zato, iako teško da bismo baš uvek bili kadri da obrazložimo taj odgovor.

Svet dostupnosti je ono čime su nas čula kadra obavestiti i omogućiti umu da to prepozna i uklopi u poznato i naučeno, to je baza iz koje se traži odgovor na šta-da-se-radi. Svet poznatog i naučenog oblikuje zašto-baš-to za sve što se umu može učiniti kao moguće delovanje i – konačno – čini se izbor tamo gde eto-baš-zato dobija najveću vrednost.

Da li je devojčica u snu govorila nepostojećim jezikom?

Da li je devojčica u snu govorila nepostojećim jezikom?

Pročitah, već poodavno, kako je jedna devetogodišnja devojčica govorila u snu, ali ne sopstvenim maternjim jezikom već mnogo čudnije, na dijalektu malo poznatog zabačenog sela iz XVI veka iz neke udaljene zemlje, što je potvrdio i cenjeni stručnjak upoređivanjem s postojećim audio zapisima iz tog perioda… Ah, ajajajaaa ;-)

Dostupne su nam mnoge pojave, koje vidimo na način na koji smo u stanju da ih razumemo. Kako ih razumemo, tako ćemo viđenom pridavati važnosti i odlučiti hoćemo li i kako reagovati na to. Da li je devojčica govorila nepostojećim jezikom? Imamo i dokaz – potvrda stručnjaka, audio-zapisi… A?

Neko je takođe nekada i rekao kako postoje neke stvari, između ostalog, da postoje raj i pakao. I da ovaj život, što živimo, je tek predigra za pravu stvar na fajrontu – nečiju odluku gde dalje, sad kad smo eto baš baš mrtvi, da li tamo ili onamo, pravac raj ili pakao. I da, vidiš, to zavisi od toga što radiš sada. I da nije-svejedno gde ćeš tako mrtav da putuješ, jer je tamo tako i takvo, a onamo onako i onakvo, pa di bi ti više voleo da se veselo mrtav smestiš? Da li u sjajno nezamislivo fenomentalni raj ili bljakavo bljakav pakao, e?

Neko je to rekao, neko je to čuo, pročitao, whatever, te reče – Da, u redu de… A sad, pošto ja hoću tamo a neću onamo, daj vamo taj priručnik za ulazak u raj i pakao, da vidim šta da radim. Ako radim po priručniku idem garant tamo pa je moj život ispunjen svrhom – ko još ne zna – svrha života je da se na kraju ode tamo… Ali avaj, ups, ovaj priručnik malo tesan i još manje zbunjujuć, tek desi se da uradiš i ponešto za onamo, ajoj avaj, kuku li riku, šta sada kada pogreših grešan greh ja jedući grah?

Neko čuo isto ono prvo, te samo u sebi kratko reče “blah” i nastavi dalje…

Neko je zapevao – Zamisli da nema raja, lagano je pokušaš li… Ovo sada je kejsstadi (case study) analize otpevane pesmice. Meni je tu najinteresantniji momenat što pesnik tvrdi da je lagano učiniti to što traži da zamisliš. Izgleda da je lagano – recimo – zato što su taj raj i pakao tek nešto što o čemu imaš prilike da čuješ da se priča kako postoji ali su kao ekskluzivni prostor za mrtvace nedostupni za nas nazovi žive. Baš zato je i izuzetno izazovna profesija posrednika između sveta živih i mrtvih, ovi medijumi, dovuku lepo duše mrtvih da ćaskaju sa živima i kažu ponešto o iskustvu one strane krajnjeg odredišta. No, zamisli, da nema nečega što ne vidiš i što niko drugi ne vidi, bilo šta, lako li je, teško li je? Ako je teško, udahni duboko, pođi negde dalje, napravi pauzu od nedelju dana i onda nastavi ovde s čitanjem…

Za šta živimo ovaj život? Pesnik kaže – za danas. Jeste li proživeli dosad neki dan a da to nije bio današnji dan? Mislite li da ćete doživeti neki dan koji neće biti danas? Verujem da ne. Da li je danas upravo sada, da li je danas upravo uvek? Pa – jeste.

Pa, ako je za promenu, živimo ovaj život za danas, da bude baš baš super :-)

Leave a Reply