Novo društvo

Ilustracija preuzeta sa FB stranice "Projekat: Građani imaju moć - 99% Srbije"

Istaknuto je kako postoji stvaralačka snaga naroda i da narod može da stvori promenu. Pominje se i novo društvo van sistema i da u sistemu ne mora da se učestvuje. Moj utisak da je novo društvo postoji i da slobodno može da se razvija.

Sad, eto zadao sam temu sebi da pišem o savremenom društvu, a nisam ni približno neki priznati stručnjak niti četvt-priznati upućenik u tematiku, jesam tek neki začuđeni posmatrač sa strane koji godinama ne uspeva da prokljuvi zbog čega se prilično-opšte-poznati model društva ponaša po naizgled apsurdnim obrascima. Tako – ko nešto ovde pročita, nije u obavezi da izlaganje uzme za ozbiljno, iako uz samo malo truda može da nađe bar nešto sa čime može da se složi.

U startu ću da krenem od nagađanja definicije društva, recimo, zajednica ljudi koji dele svoj rad i proizvode rada. Ovo garant pogađa makar delić tamo neke knjiške deklaracije, pa ajd dalje…

Pitanje “zašto postoji” može da ima vrlo jednostavan odgovor, recimo, da čoveku bude lakše da ostvari svoje životne potrebe.

Šta su potrebe? Pa ono, da može čovek da diše bre, da može da se kreće i da radi, da se prehrani i da odmori, pa da nastavi dalje. Znam da može da izgleda da sam škrt u nabrajanju potreba, da je lista istinskih potreba mnogo duža, ko primer da je gledanje televizijskog dnevnika potreba i slično. Primer je neslučajno odabran, ko nema ustaljenu naviku da gleda pomenutu televizijsku predstavu može lagano da poveruje da to ipak nije potreba a pri tom verovatno da se seti nekoga od svoje rodbine, prijatelja, poznanika… ko redovno upija svaku epizodu, koji je verovatno već prečuo da to nije potreba niti moranje, a sve liči da su ništavne šanse da to ikada čuje.

Kako funkcioniše društo? Po nekom modelu, recimo, primer, da postoji vlast nad društvom koja odlučuje šta će ko da radi, da postoji moć koja je merljiva novcem. Model navedenog primera je tek jedan model, naveden kao neki koji je u ovom trenutku najlakše prepoznati. Kako nije jedini, ah, postoje i drugi, recimo, da ljudi dele svoj rad i proizvode rada. Da se primetiti da i u prvonavedenom modelu takođe ljudi rade i da se nešto proizvodi i na neki način deli, ali da postoje i neki pojmovi koji bi, verovali ili ne, mogli biti i suvišni (vlast, moć, novac). Zapitajte se – mogu li biti suvišni?

Postoji jedna pesma koju shvatam vrlo doslovno, bukvalno, zamisli… slobodni prepev:

Zamisli

Zamisli da nema raja,
lagano je pokušaš li.
Nema pakla niže nas,
samo nebo iznad nas.
Zamisli da svi ljudi
žive za danas…

Zamisli da nema zemalja,
nije to baš-baš teško.
Nema za šta ubiti niti mreti,
a nema ni religije.
Zamisli da svi ljudi
žive život u miru…

Moš kasti da sam sanjar,
ali nisam jedini.
Nadam se da ćeš nam se jednog dana pridružiti
i da će svet biti kao jedan.

Zamisli da nema posedovanja,
pitam se, možeš li?
Bez potrebe za pohlepom i gladi,
bratstvo ljudi.
Zamisli da svi ljudi
dele celi svet…

Moš kasti da sam sanjar,
ali nisam jedini.
Nadam se da ćeš nam se jednog dana pridružiti
i da će svet da živi kao jedan.

Zamisli, bukvalno – nema: raja i pakla, zemalja, ubijanja, religije, posedovanja, pohlepe, gladi… Moguće li, makar nešto?

Leave a Reply