Mir na Zemlji

Zamisli da nema zemalja, nije to baš-baš teško. Nema za šta ubiti niti mreti, a nema ni religije. Zamisli da svi ljudi žive život u miru… (John Lennon - Imagine)

Zamisli da nema zemalja, nije to baš-baš teško. Nema za šta ubiti niti mreti, a nema ni religije. Zamisli da svi ljudi žive život u miru… (John Lennon – Imagine)

Evo jedna priča. Sličnih je mnooogo ;-)

Rođen u nekom srećnom trenutku. Uskoro i škola, gde rekoše da su u zemlji koju zovu Jugoslavija, a da ona u stvari ima neko mnogo duže ime koje mističnije zovu SFRJ. Nakon desetak osnovnih godina škole trenutak je da se ide u još škole, srednjije, biraj sada šta bi da radiš pa tako se i školuj. Biranje, izbiranje… Škola je lagana, inače, ali izgleda da to nije bitno. Bitno… su neke veze, neko te veze da te veže negde i sve sjajno i bajno. Baš je bezveze. A bezveze, bez veze… Nudi li neko posao, siguran? – Da, vojska. Za vojsku, vojna škola. I ona ima dugačko i bolje poznato mistično ime, TŠVU. I, tamo društvo iz vascele Jugoslavije. Lepo zezanje, nekome i školovanje. I… tome dođe kraj… A tad je došao momenat… Paaa, neke tamo malokomeznane je žuljalo to SFRJ, pa rekoše da hoće da nešto od toga bude zemlja drugog lepšeg imena, to su i želeli ili pak nešto potpuno drugo. Dogovarali su se kako su znali i umeli, tako se ta Jugoslavija čapkala i usput menjala ime, ono dugačko, dobijala nove mistične skraćenice… a na kraju nestade. Ostade recimo 6 zemalja ponosnih imena, svaka sa svojim parčetom zemlje, vode, vazduha i svetla, sa svojim večito zahvalnim ljudima koji klanjaju svoje živote zemlji koja ih je rodila i sačuvala od dušmanskog gneva. I prolaze… godine. Drušvo iz TŠVU sada je iz mnoštva zemalja, okupi se negde na Zemlji i veselo proslavi.

Da li je baš-baš teško da zamisliš da nema zemalja?

Država je neki oblik organizovanja društva, u savremenom trenutku debelo prevaziđen. Ljudi nisu organizovani isključivo u okviru države, granice ne postoje da se ljudi spoje i zajedno rade. Zahvaljujem i Svetom Internetu koji omogućava da ovo bude očiglednije svakoga trenutka – ljudi vide jedni druge, prepoznaju zajednička interesovanja bez obzira čijim matičnim brojem su žigosani, diskutuju, zezaju se i rade zajedno.

Države su površine ograničene umišljeno iscrtanim linijama na mapi Zemlje. Nevidljive linije na Zemlji ne postoje, to što ćeš možda zaraditi metak ako šetaš preko umišljene nevidljive linije tek je deo tradicionalnog nasleđa koje tvdi da si nečije vlasništvo. Nekad je neko polagao zakletvu zemlji čije je vlasništvo da će da gine i ubija za nju, bez prava drugačijeg izbora. Nema li zemalja, nema ni ovog besmisla. A religija? Vrlo slična stvar, kaže da je čovek njeno vlasništo, ko-nije-s-nama ko-zna-s-kime-je i nije mu verovati, blah…

Neka i postoje dok se i formalno ne razmontiraju, do tada im samo ne dajmo važnosti na koji su navikli, to će im pomoći da se pristojnije upokoje.

Mir je uvek i svuda, pa i sada i ovde.

Leave a Reply