Najmanja matura

Slučaj curenja testova za “malu maturu”, za nešto što bi ispravnije nazvali prijemni za srednju školu, dobio je novi obrt – za upis u srednju bodovaće se samo uspeh u školi i na takmičenjima, dok se kompromitovani testovi poništavaju i njihovi rezultati se ne pridodaju za rangiranje pri upisu.

Mala je matura sada još manja

Ovakvo razrešenje poklapa se glasom nekih od revoltiranih kriminalom, korupcijom i netransparentnošću procesa polaganja “male mature”, koji su tražili da se testovi ponište i da se za upis vrednuje samo uspeh u školovanju. Pitam se da li su zadovoljni sada kada je taj glas poslušan?

Ako ovo predstavlja dobro rešenje onda se mogu pojaviti i druga pitanja:

  •  Zbog čega su se deca spremala za testove? Za prijemni sigurno nisu, jer imamo situaciju da nije bitno da li je test rešen izuzetno ili prilično traljavo. Da ne nabrajam dalje zbog čega nisu, pitanje beše zbog čega jesu, jedino što na to još nemam smislenog odgovora, u nadi da će isti moći da se čuje, čekam…
  • Zbog čega uopšte testovi? Ukidanjem testova oslobodilo bi se i nešto novca budžeta koji se inače troši na njihovu pripremu i organizaciju, štampu izvesne količine papira, pa taj papir puta 3 da bi obezbedili izvlačenje kombinacije za polaganje, pa štampu još ponešto papira za šverc grudnjaka i dilovanje na ulici.

Pratim priču pomalo duže, šta se tu govorka, o kvalitetu samih testova. Ranije je bilo primedbi da su testovi previše laki, te kao takvi i ne previše korisni za pozitivnu selekciju. Ali i tome vreme prolazi, nasleđuju ga ocene da đaci daju slabije rezltate na novijim testovima. Tome uzrok mogu biti ili neobrazovanija deca ili teži testovi. U ovom slučaju cenim da su ipak u pitanju teži testovi, u čiju pripremu je uloženo stručnog rada i iskustva na prethodnim generacijama, sa zadacima različitih težina koji omogućavaju nivelaciju rezultata i čine da test predstavlja instrument provere znanja.

Školstvo u celosti svakako nije za pohvalu. Setimo se prakse da se svečani dan početka nove školske godine obeležava štrajkom, deca u klupama sede tokom skraćenih časova i pilje u frustrirane nastavnike, koji se proleterski zbijaju u nadi za povišicom, ili već uspešno hvataju tekuće vreme i prodaju usputne knjige i časopise i obezbeđuju odličan procenat učešća za ekskurzije. Deca su tu često u drugom planu. Šta da se radi, zna se ko je stariji, sve ima svoj red.

I nastavnici su na kraju samo ljudi, a koliko nastavnika – toliko ćudi. Neki su veseli, drugi su strogi, treći popustljivi, neki povodljivi, teže ili lakše potkupljivi, dosledni ili ne, fokusirani na decu ili posao ili pare ili seks ili ne… Postoji i čuveni arhetip, poznat po izjavama poput “Bog zna za 5, ja eto za 4, tako da ti najbolje moš za 3!”, takozvani nastavnik čika bog u malom. Tako je vrlo realna situacija da se zateknu dva nastavnika istog predmeta u istoj školi a da im ni približna ne budu osnovna merila rada – ocene đaka i njihovo znanje.

U celoj ovoj priči… Ciljam na to da je ocena vrlo relativna u odnosu na znanje učenika: ko se ocenjuje – ko mu je otac a ko mati, ko ocenjuje – nastavnik vaki ili naki, gde – u kojoj školi i kom mestu, kada – da li je upravo stigla plata ili opet pada kiša, zašto?

Iz cele ove priče… Polaganje testova je izgledalo kao fina kompenzacija za nepouzdanost vrednosti ostvarenog uspeha, zrno utehe. Sada ostasmo bez toga. To je veliki hendikep za kompletnu generaciju. Svaka korupcija koja se desila tokom njihovog školovanja sada dobija na punoj snazi, test je bio prilika da se ublaži.

Kad već pišem, voleo bih… Voleo bih da istraga oko ovog slučaja ne stane na tome da “eto našli smo grudnjak i testove u stanu”, nego i ko je mastermajnd cele afere, kao i gde je sve kompromitovani test uspeo da stigne, ko ga je dilovao, ko ga kupovao i dalje fotokopirao, skenirao i postavljao na fejs. Makar nešto od toga.

Interesuje me koliko je ljudi dotaknuto direktno tom pričom, ko je sve bio u prilici da vidi i koristi test pre no što je za to došao trenutak. Nasuprot ove brojke stoji brojka svih nepravdi tokom školovanja cele generacija, stoji svaka konačna ocena koja je viša ili niža no znanje koje ona predstavlja. Ko je tu koga nadigrao?

Comments are closed.